Skoro svi digitalni fotoaparati današnjice po pravilu poseduju set osnovnih podešavanja putem kojih možete stvarati bolje fotografije, pod uslovom da ih razumete i da ih na pravilan način koristite. Nažalost, većina ljudi nije upućena u to i svoje uređaje koriste u “auto” režimu, što i dalje može, uz pravu postavku, ugao fotografisanja i dobro osvetljenje, proizvesti fenomenalne fotografije. Ipak, uvek može bolje, i u ovom slučaju bolje je udaljeno na samo par klikova i podešavanja.

Tu u igru ulazi njeno veličanstvo – ekspozicija. U svetu fotografije ekspozicija predstavlja jedinstveni parametar koji označava količinu svetlosti koja će osvetliti vaš film na analognim, odnosno senzor u digitalnim fotoparatima, i koja će time stvoriti sliku. Izuzetno je bitno podesiti ekspoziciju na optimalan nivo jer će se time dobiti najkvalitetniji rezultat. Prosto rečeno – premalo svetla na vašem filmu stvara tamne i nejasne fotografije, dok previše stvara jarke i “izgorele”, i osim ukoliko se namenski ne cilja na takav rezultat, one po pravilu nisu dobre. Optimalna ekspozicija će dozvoliti tačno onoj količini svetlosti da osvetli senzor kolika je potrebna za kvalitetnu fotografiju. Naravno, najpreciznije podešavanje optimalne ekspozicije je često nemoguće pogoditi, zato uvek postoji opseg greške unutar kojeg će se i dalje dobijati zadovoljavajući rezultati. Pored toga i sami fotoaparati u sebi imaju mehanizme koji pomažu u ovim slučajevima, a i digitalna obrada fotografije u postprodukciji je uvek u stanju da malo “izvuče stvar”.

Na digitalnim fotoaparatima ekspozicijom se upravlja putem trojstva parametara:

• otvor blende (aperture)
• brzina zatvaranja blende (shutter speed)
• ISO osetljivost filma

Da bi uslikane fotografije bile visokog kvaliteta potrebno je ova tri parametra podesiti na odgovarajuće vrednosti. Pri tome treba imati na umu da su parametri spregnuti – promenom jednog parametra utičete na druge. To znači da nikada nećete moći da izolujete samo jedan parametar i podešavate njega, bez vođenja računa o druga dva.
Pokušaćemo ukratko da objasnimo svaki od ovih parametara.

Otvor blende

Kada okinete fotku na aparatu, vaš uređaj otvori jednu rupicu (koja se naziva otvor blende) kroz koju se svetlost propušta do senzora (ili filma) koji stvara sliku. Podešavanjem otvora blende možete uticati na to koliko velika će ta rupica biti – što je veća rupa više svetlosti dolazi do senzora, i obrnuto. Otvor blende se meri u f tačkama, i to je ono što često vidite na displeju vašeg aparata.
Pri tom treba zapamtiti da je vrednost otvora blende obrnuto propocionalna fizičkoj veličini otvora, što znači da bi vrednost otvora blende od 2 rezultovala većim otvorom i svetlijom fotografijom, od recimo vrednosti otvora blende 8. Iz tog razloga se često ovaj parametar obeležava sa f/2 , f/4, f/6, f/8 itd.
Matematički posmatrano pomeranje f tačke sa f/2 na f/3 rezultuje u duplo manjem otvoru blende i duplo manjoj količini svetlosti.

Otvor blende ima veliki uticaj na celokupnu rezultujuću fotografiju, a možda najveći efekat ima na dubinu polja fotografije. Dubina polja označava koji deo vaše fotografije će biti u fokusu prilikom slikanja. Velika dubina polja znači da će većina elemenata na vašoj fotografiji biti fokusirano, bilo da se nalaze blizu i daleko od foto aparata. Mala dubina polja znači da će samo deo fotografije biti u fokusu, dok će ostakak biti mutan. Ovo je efekat koji se često koristi u, na primer, fotografiji portreta.

Veći otvor blende rezultuje većom dubinom polja dok manji otvor blende rezultuje manjom dubinom polja.
Da bismo skroz uprostili to prosto razmišljajte ovako – što je manji f broj to je fokusirana površina fotografije manja, a što je veći f broj to je fokusirana površina fotografije veća.

Brzina zatvaranja blende

Brzina zatvaranja blende je drugi parametar koji se odnosi na isti, već pomenuti mehanizam, a označava vreme tokom kojeg će vaš senzor/film biti izložen svetlosti prilikom stvaranja slike.

Brzina zatvaranja blende se izražava u sekundama, i te vrednosti variraju od hiljaditog dela sekunde (1/1000) do manjih frakcija sekunde, dok se u nekim posebnim uslovima koristi i brzina od nekoliko sekundi, pa i minuta.
U većini slučajeva za “redovnu upotrebu” foto aparata koristićete 1/60 deo sekunde ili brže zatvaranje blende. Ovo je zbog toga što se za sporije zatvaranje blende od ovoga teško može koristiti foto aparat bez da se oseti pomeranje aparata prilikom fotografisanja, što rezultuje mutnim slikama. Ukoliko pak želite duže otvore blende od ovoga preporučljivo je koristiti stalak.

Kao i kod f tačaka otvora blende, i podešavanja brzine zatvaranja su postavljena u tačkama koje dupliraju prethodnu vrednost. Recimo, tipičan izbor ovih parametara su vrednosti 1/1000, 1/500, 1/250, 1/125 itd. Brzina zatvaranja od 1/500 znači da će otvor biti izložen jednom petstotom delu sekunde, i za to vreme će primit duplo veću količinu svetlosti od brzine 1/1000. Ako se sećate, isto smo pomenuli i za veličinu otvora blende, te zbog toga su ova dva parametra toliko usko povezana.

Opet, slično kao i za otvor blende, brzina zatvaranja blende se koristi za mnoge situacije, ali recimo najtipičniji primeri su – ako slikate neke pokretne objekte, recimo sportski događaj, u interesu vam je da imate što veću brzinu zatvaranja blende jer ćete u tom slučaju uhvatiti sve objekte “zamrznute” – neće biti mutnih tragova oko njih usled njihovog kretanja. S druge strane, ako snimate statičnu scenu u slabo osvetljenom prostoru, često ćete koristiti sporije zatvaranje blende (i stativ), kako bi što više svetla došlo do senzora i slika uhvatila više detalja.

ISO osetljivost filma/senzora

U analognim fotoaparatima ISO osetljivost je parametar kojim se označava tip filma koji koristite, izražava se u brojnim jedinicama (100, 200, 400, 800), a označava stepen granularnosti vaših slika. Što je ISO osetljivost manja, vaša slika će biti “čistija”, i nećete primećivati one sitne tačkice (granularitet) na njoj. S druge strane, veća osetljivost se često koristi u slabije osvetljenim okruženjima, jer je sa njom aparat u mogućnosti da uhvati detalje koji se inače ne bi dobro videli. Takođe, ako koristite stalak recimo onda imate opciju da koristite nižu ISO osetljivost, jer vam ona nije potrebna da anulira mrdanje aparata pri slikanju.

Sve što važi za analogne parate važi i za digitalne, samo je osetljivost prenešena na senzor.

ISO osetljivost 100 je uopšteno prihvaćena kao normalna osetljivost. Ako slikate u “auto” modu, aparat će se truditi da ISO drži na što nižoj vrednosti. Ukoliko ipak sami podešavate ISO, onda ne zaboravite da podesite i otvor blende i brzinu zatvaranja blende za najbolje rezultate.

Prozor u svet

Često predavači celu ovu priču predstavljaju jednostavnom metaforom sa jednom mračnom sobom koja ima samo jedan prozor.
Na otvor blende možemo posmatrati kao na veličinu prozora – što je prozor veći više svetlosti će ulaziti u sobu, i obratno.
Brzina zatvaranja blende je vreme tokom kojeg će zastori prozora biti otvoreni.
Ako zamislite da se nalazite u sobi i da nosite sunčane naočare, te naočare predstavljaju ISO parametar – umanjuju osetljivost vaših očiju na svetlost.

Postoji mnogo načina da povećate osvetljenje u sobi – možete sagraditi veći prozor, ili držati zastore otvorene duže vreme, ili na kraju krajeva možete skinuti naočare. Sve zavisi od onoga što želite da postignete i okruženja koje slikate.

Savladavanje ekspozicije je umetnost i nešto što iziskuje mnogo prakse i vežbe. Čak i sa najboljim teorijskim znanjem, pravo znanje dolazi tek nakon mnogo okinutih fotki, isprobavanja i “čačkanja”.
Sjajna stvar kod digitalnih foto-aparata je što vam oni omogućavaju da vežbate – da uslikavate istu scenu sa različitim parametrima. Takođe, osim što vam pružaju “auto” i “full manual” mod, aparati imaju i poluautomatske modove koji omogućavaju da podesite samo otvor blende ili samo brzinu zatvaranja blende, dok će aparat sam da setuje ostale parametre ekspozicije.