Gospodin Marko Čkonjević je čovek kom je život film, na jedan ili drugi način, ali u svakom smislu. Toliko smo naučili tokom biznis modula AcademIAA.
Setite se Tuckwood-a 90-ih I 2000-ih godina. Jedinog mesta u kom je gledati film bilo uživanje. Marko je bio teo tima koji je to iskustvo omogućio Beograđanima. Marko je sedeo sa gledaocima u salama, posmatrao kako se ponašaju, da li su zadovoljni I razgovarao sa njima kako bi maksimalno poboljšao njihovo iskustvo.
Rad u bioskopu Tuckwood ima više priča od samo onih koje su ispričane na njegovom platnu. Zamislite da ste zaposleni u Tuck-u 2000-ih godina I da ste došli na screening filma Gospodar prstenova. Gledate scenu u kojoj Saruman izlazi pred svoje sledbenike I odjednom kada čujete taj borbeni poklič skačete iz svojih stolica jer je neko (recimo vlasnik) sakrio vufere ispod vaših sedišta da vam “dočara” film.
Šalu na stranu, film zaista nije šala.
Trenutno, Marko je CEO FAME Solutions, nezavisni distributer filmova u Srbiji stoga je bio u mogućnosti da nam otkrije šta se dešava u industriji filma iza kulisa.
Suština u distributerskom poslu je procena gledanosti filma, tj koliko distributer proceni da će film biti gledan I koliko od njega može da zaradi, stoga procena da li ga treba distribuirati u zemlji. Međutim, veliki filmski studiji prodaju prava na filmove u paketima, u kojim se uvek nalaze oni koji sigurno neće biti gledani ali moraju povratiti bar deo novca koji je studio uložio. Stoga se prava prodaju u paketima, jer se zna da će filmovi koji imaju visok potencijal zarade ipak biti primamljiviji od gubitka koji će izazvati film koji se “gura”.
Poznato je da je Zona Zamfirova najgledaniji domaći film, ali Marko nam je objasnio I zašto. Posle Nebeske udice, Lepa sela lepo gore I filmova koji su obeležili deceniju razaranja I ratova, a nužno se preselili I na platno jer su filmovi odraz društvenog konteksta u kom nastaju, Zona je bila pravi film u pravo vreme. Film zasnovan na voljenom klasiku, sa srećnim krajem, sa kastingom bez nepotizma I sa autentičnim jezikom preslikanim iz knjige. Svetlo na kraju tunela mračne I mučne kinematografije, Zona je bila osuđena na uspeh.
Ako ste zaboravili hype oko filma, Marko ima fotografiju koja ga je ovekovečila. Traktori I kola parkirana ispred jednog bioskopa u Čibutkovici, blizu Požarevca. Zona Zamfirova je bila toliko popularna, da su je zemljoradnici gledali pre odlaska na njivu.
Osim toga što smo “zemlja koja nema more, pa mora da ima bioskope”, Marko nam je I statistički I kontekstualno objasnio zašto bioskop u Srbiji neće propasti, iako mediji imaju tendenciju da drame.
Da – bioskopi su beležili pad u posećenosti, ali već godinama nije tako, a brojevi ne lažu. Pitate se zašto je onda posećenost padala I pala na minimum 2007-me godine?
Zato što je to period privatizacije bioskopa, koji su ionako bili u toliko lošem stanju da nisu inspirisali nikako uživanje pri poseti. Naravno da nisu imali posetioce. Savremen bioskop pruža užitak I stimuliše gledaoca da plati to iskustvo, što grafik ali I vaše I naše posete pokazuju.
I za kraj, ako vas zanima koliko košta realističan kostim Spajdermena koji se koristi u promociji filma (jer promociju radi distributer, ne bioskop)? Toliko da obično postoji jedan kostim koji se deli po čitavoj bivšoj SFRJ – par dana u Beogradu, par dana u Ljubljani, itd.
