Polako ali sigurno, tetoviranje modernog doba prestaje da bude „taboo“ i u Srbiji. To su odlične vesti za sve zaljubljenike u tattoo umetnost, pa samim tim ne čudi što dosta ljudi talentovanih za crtanje odlučuje da se upusti u posao tetoviranja. Pre svega važno je znati da je tetoviranje, kao i započinjanje bilo kog drugog biznisa, iziskuje mnogo odricanja, ulaganja i stresa i nikako nije nešto u čemu se uspeva preko noći; sasvim naprotiv, posle barem 5 godina aktivnog posvećivanja ovoj delatnosti, možete računati da ste postali „majstor“ iako svi iskusni tetovažeri tvrde da su svake naredne godine daleko bolji od one prethodne. Apropo toga, dobra strana je ta što doživotno imate priliku da napredujete u svom poslu, a najbolja strana tetoviranja je ta što se trud i rad uvek isplate. To je ipak zanat kao takav, i nikakvi „kritičari“, bilo laici ili profesionalci, ne mogu da sputaju vašu karijeru jer je vaša najbolja i najefektnija reklama upravo vaš rad, koji vežbanjem i verom u sebe možete doterati do neverovatnih granica. Naravno, vera u sebe je nešto što je prilično nestabilno, mnogi će se složiti, a okruženje može na to, koliko pozitivno, toliko i negativno da utiče. U zavisnosti od upućenosti u svet tetoviranja, ljudi se grubom podelom po stavovima dele u dva klana: oni koji smatraju da je tetoviranje trenutni modni krik, „zapadnjački uticaj“ koji će brzo da utihne pa će srbiju i svet preplaviti šarene babe i dede sa velikim osećajem kajanja; i oni koji gaje neizmernu ljubav prema ukrašavanju tela slikama, znaju pored svog još nekolicinu tattoo majstora koji ili briljiraju u svojoj zemlji ili sezonski zarađuju „preko“ pa onda lepo i lagodno žive u „pauzama“ od inostranstva do inostranstva. Koja god dva klana vas okruživala, ako ste nameračili da se upustite u jedan (recimo) petogodišnji put ka „tituli“ tattoo umetnika, niko i ništa ne treba da vam staje na put – to je cela mudrost.

Crtanje

Sve kreće od vašeg prvog istaknutog rada na času likovnog. Važno je znati da talenat za crtanje nije dovoljan, kao što i perfektna tehnika nije dovoljna ako nam je crtačka veština siromašnija. Lično pripadam onim tetovažerima kojima je prva „opaska“ upućivana, jer sam svoj život prvobitno posvetila likovnim umetnostima. Međutim, redovnom vežbom i voljom tehnika tetoviranja se može usavršiti, tako da dovoljno motivisan i vešt crtač svakako može očekivati uspeh, naravno sa dovoljnom dozom kritike svog rada. Isto tako, svaki bar malo talentovani crtač redovnom vežbom i upornošću može da se usavrši toliko da prevaziđe sopstvene granice za koje nije znao ni da im se može približiti. Često se dešava da tattoo majstori koji su se fokusirali na tehničko usavršavanje izostavljaju crtanje kao nešto što takođe treba usavršavati, te preporučujem da se početnici svakako baziraju na redovno crtanje i „opuštanje“ ruke – „kroki“ (mali i brzinski crteži po živom ili neživom modelu) je savršena vežba, makar iako vam crtež izgleda kao da je radilo dete koje je ocenjeno trojkom iz likovnog, jer se vidi uticaj te vežbe na kasnije studioznije crtanje figure po živom modelu ili mrtve prirode. Ovo preporučujem jer se time uvežbavaju planovi što kasnije pomaže i u dizajnu i u izvedbi tetovaže, naročito kod realističnih i 3D tetovaža. Sigurno postoji lokalna škola crtanja ili pripreme za akademije, mada se svakako i individualno može usavršavati na tom polju, ali isto kao što je od ogromnog značaja savet iskusnog tattoo majstora, tako je i onaj od školovanog umetnika. Grešite, pravite grozne crteže, groteksne radove na nivou osnovca, samo ne posustajte nego i dalje crtajte redovno. Rezultati će doći kad – tad. Ne obazirite se na zle jezike ali usvajajte kritiku i budite svoj najgori kritičar, sa parolom da uvek (ali UVEK) može bolje!

Teorija

Uprkos laičkim stavovima i mišljenjima da je samo prolazan trend, tetoviranje je zapravo među najstarijim zanatima. No, pretpostavljam da većina interesanata za tattoo biznis to uveliko zna. Smatram da se prevashodno treba zainteresovati i zaljubiti u tetoviranje i sve oko tattoo sveta – preko celokupne istorije i stilova tetoviranja kroz istoriju, zatim kaligrafije, značenje klasičnih, tradicionalnih i komercijalnih motiva, te biti upućen u trendove i u rad najpoznatijih svetskih tattoo majstora i živih i neživih… Najbolji pokazatelj profesionalizma je upućenost u ono čime se baviš. S obzirom da živimo u dobu informisanosti i nosimo skoro sve informacije u džepu, uvek i u svako doba možemo otkrivati nešto novo.
Istorija umetnosti je takođe vrlo bitna. Naravno da nije ključna, ali čovek koji stoji iza crtaća o Dušku Dugoušku je izjavio da je istorija umetnosti, pored književnosti, njegov neiscrpni izvor inspiracije. Mada ne primećujete mnogo Rembranta ili Karavađa u crtaćima šašave družine, ideje koje se javljaju o rešavanju određenih „problema“ u dizajnu će biti daleko delotvornije i efektnije ako su se vaše oči nagledale dosta klasičnih, ali i modernih slika, grafika i skulptura.
Informisanost takođe treba usresrediti na tehnički deo. Korisno je znati kako se sastavlja jedna coil mašinica, koji su rezervni delovi zamenjivi i od velikog značaja za izgled linije, odnosno senke. Većina se ipak odlučuje za rotary mašine, jer su lakše, tiše i jednostavnije za korišćenje. Obe iziskuju propratnu opremu u vidu napajanja, clip-cord ili RCA kabla i papučice. Medicinski deo je, naravno, od ogromnog značaja, sve što se može izučiti o unakrsnoj kontaminaciji treba da se izuči – virusima i bakterijama koje se mogu prenositi, infekcijama koje mogu i usled čega nastati, kako ih rešiti, procesima i procedurama dezinfekcije, sterilizacije, daljeg negovanja nove tetovaže itd.

Iglanje

Dakle, ako smo obuhvatili crtanje i teorijski deo, zujanje može da počne. Od ovog dela bih se malo više posvetila onima koji ne stoje baš dobro finansijski, jer sam sama kretala od nule, stipendiju po stipendiju, a nailazila sam na vrlo malo saveta na netu, jer su takozvani „backyard scratchers“ strogo ilegalni u razvijenijim zemljama. Što ne mora nužno kod nas ništa da znači jer faktički ne postoji sertifikovani kurs tetoviranja, a i većina priznatih i poznatih tattoo majstora u srbiji su zapravo krenuli iz „dvorišta“, odnosno sobe ili kuhinje. Na sajtovima gde se prodaju polovne stvari, mogu se naći i veoma dobre povoljne hand-made mašinice, zatim isto tako ok i ekstremno povoljne kineske replike, a ako imate sreće i odlične rotary mašinice po povoljnijoj ceni. Iskreno, svaka mašinica radi posao kad je reč o veštačkoj/svinjskoj koži ili kori pomoranže, a realno, dobra je i za manje stvari koje ćete raditi eventualno na sebi ili žrtvama-dobrovoljcima. Ono što je ključno je da obavezno kupujete sterilne kombo tube za jednokratnu upotrebu (naravno i igle, ali to se valjda podrazumeva), da vam je prostor čist, isprskan asepsolom/meliseptolom/alkoholom i faktički SVE što dodirujete i na šta stavljate opremu da je umotano u prijanjajuću foliju. Obavezne su i rukavice, a za početak su dovoljne i obične bele medicinske.

Svinjsku kožu možete nabaviti u svakoj mesari, po meni je bolja za vežbanje od veštačke kože, a i povoljnija. Mnogi su tetovirali i po voću, uglavnom po kori pomorandže, što pretpostavljam koristi iz razloga jer je okrugla te je izazovnija za rad. Ja lično nisam probala, ali pretpostavljam da se sličan efekat može postići ako se svinjska koža obmota oko nečega da imitira rame, koleno i sl. Dalje što bih preporučila je „sam svoj majstor“ princip, u potpuno bukvalnom smislu. Bez predrasuda prema sami sebi i „udri“! Većina budućih tetovažera će svakako biti cela išarana, pa ne škodi da ima i nekoliko „treš“ početničkih momenata – gledajte na to kao na zabeležavanje istorije. Takođe je super ako krećete da vežbate sa drugom/drugaricom da se međusobno šarate. Savet u vezi sa tim je da nikako ne osuđujete rad onog drugog ili da se naljutite i posvađate, jer sve što nije jako velika crna površina može se prepraviti u nešto mnogo bolje kada jednom postanete profesionalci. S druge strane, nemojte odmah da šarate ogromne površine, već krećite od malih stvari, na skrivenim mestima, baš iz razloga da bi moglo eventualno da se prepravi jednom, a i da ne budete sami sebi hodajuća anti-reklama.

Na posletku, mnogi profesionalni tattoo majstori su i sami kretali od nule i niko im nije pomagao na početku, pa su i sami svesni poteškoća i nije im mrsko da pomognu budućem kolegi u usponu. Socijalizacija je svakako veoma važna u ovom poslu, tako da ako niste naročito pričljivi, ovo je prilika da „pregrizete“ i krenete da se upoznajete sa majstorima u svom gradu a i šire. Naići ćete na mnoga odbijanja, ali takvo poslovanje u principu nije neuobičajeno – ili vežbate sa mnogo boljom opremom u zamenu za održavanje čistoće studija i zakazivanja tetovaža, ili radite manje komplikovane tetovaže i ostavljate procenat. Ovo je svakako najbolja opcija da naučite, ako imate tu mogućnost, a znanje koje možete dobiti od „mentora“ i širenje kruga prijateljstva među budućim kolegama je svakako neprocenjivo. Takođe, znaćete veoma da cenite pruženu priliku, pa ćete i vi jednog dana kad budete profesionalci rado pomoći nekom novom kolegi početniku i tako u krug. Srećno!