ARK Regional Branding Symposium – ″Znanje koje možeš da upotrebiš’’

BEOGRAD, 12. MAJ 2018. – „Znanje koje možeš da upotrebiš“ slogan je prvog ARK Branding Symposium-a koji organizuje Udruženje “Brend Stručnjaka” (BEA – Branding Experts Association). Simpozijum će biti održan u subotu, 12. maja sa polčetkom od 11 časova u Opera & House Madlenianum (Glavna 32, Zemun) za 500 odabranih delegata. Beograd će imati tu čast da u njemu po prvi put za širu javnost drži predavanja svetski brend ekspert – Martin Lindstrom.

Pogledajte šta Martin kaže o svom dolasku u Srbiju ovde, a događaj na njegovoj mapi svetskih destinacija ovde.

Martin Lindstrom je autor sedam svetskih bestselera iz oblasti brendiranja, među prvih 30 najmoćnijih ljudi na Forbsovoj listi, a ujedno i poštovan od strane klijenata i brendova kao ekspert koji specifičnim talentom biznis probleme pretvara u dobitke. Konsultant je kompanije LEGO od svoje dvanaeste godine, a Microsoft, Uniliver, Toshiba, Disney, American Express i PepsiCo su samo neki brendovi na kojima je ostavio trag i svojim znanjem transformisao njihovo poslovanje.

Na ovom interaktivnom događaju, delegate će kroz četiri dinamična bloka predavanja voditi lično Lindstrom i to kroz jedinstven proces koji je godinama brusio, usavršavao i uspešno primenjivao u praksi. Tokom 8 sati, delegati će imati ekskluzivno pravo da taj proces nauče, razgovaraju lično sa Martinom i dobiju (besplatno) savete kako da unaprede svoje poslovanje. Delegatima će biti omogućeno i da pošalju svoje poslovne probleme ili studije slučaja pre događaja kako bi Lindstrom neke od njih odabrao i na samom događaju obradio. Martin ovo znanje obično deli u okviru in house seminara, stoga je ARK jedinstvena prilika da region upije znanje koje nudi.

Brend i način na koji se on gradi je potreba svakog biznisa, pojedinca ili eksperta, stoga je ovaj događaj godine namenjen svima koji posluju na tržištu. Zato su među Lindstromovim klijentima i slušaocima:

• Fortune 500 kompanije;
• slavne ličnosti;
• startupi;
• umetnici;
• IT kompanije;
• revizorske kuće;
• univerziteti;
• državni organi;
• i koučing centri.

Ovo je projekat humanitarnog karaktera i deo profita se donira u dobrotvorne svrhe.

Sve detaljne informacije o samoj prijavi i o događaju su dostupne na sajtu ARK Branding Symposium (http://arksymposium.com/), a događaj i Beograd možete videti i na mapi na sajtu Martina Lindstroma ( https://www.martinlindstrom.com/travel-map/ ).

O samom organizatoru

ARK Regional Branding Symposium je organizovan od strane Udruženja “Brend Stručnjaka” (Branding Experts Association – skraćeno BEA). BEA je neprofitno udruženje osnovano od strane profesionalaca iz oblasti marketinga i brending talenata čiji glavni cilj jeste kreiranje prvoklasnih projekata u Srbiji. Ovakvim događajima Udruženje mladim ljudima pokazuje da odlazak iz zemlje ne znači nužno i uspeh van nje.

Beograd, 15.12.2017. AcademIAA 2017, edukativni program IAA Serbian Chapter, koji je trajao od 15. septembra do 15. decembra, svečano je zatvoren u prostorijama StartIT Centra. U prisustvu preko 100 zvanica, predstavnika marketinške struke i polaznika programa, zvanično su uručeni sertifikati i zahvalnice.

Tromesečnu edukaciju koja obuhvata šest modula – istraživanje, biznis, kreativa, mediji, digital i All Stars, uspešno je završilo ukupno 26 polaznika. AcademIAA je organizovana drugu godinu zaredom, ali je ove godine prvi put izabran NAJ polaznik. Radi se o Ivani Davidov, Marketing Manageru kompanije Nordeus. Kriterijumi za izbor NAJ polaznika obuhvatili su kvalitet prezentovanja rešenja case-a koji je ocenjivala imenovana Komisija, prisutvo na predavanjima tokom tri meseca, kao i ocene dobijene od kolega u timu. Nastavljena je prošlogodišnja tradicija proglašenja NAJ predavača (Anonimno ocenjivanje od strane polaznika), pa je ovu titulu ove godine ponela Sanja Lalević Cvetković, Digital Media Manager, Direct Media. U jakoj konkurenciji koordinatora modula, za NAJ koordinatorku proglašena je Jana Savić Rastovac, kreativna direktorka agencije McCann Beograd. Polaznici AcademIAA 2017 bili su prilici da slušaju predavanja 60 predavača iz različitih oblasti, kao i da na kraju programa učestvuju u rešavanju zadatka koji je postavila kompanija Coca-Cola.

«Drago mi je da je još jedna generacija polaznika AcademIAA-e uspešno završila edukaciju u okviru programa koji organizuje IAA Srbija. Imali smo odlične polaznike, vredne i posvećene u procesu koji je veoma dinamičan i zahtevan, zbog čega njihovi sertifikati zaista imaju vrednost i ne predstavljaju samo parče papira. AcademIAA je zaista neka vrsta kampa za najvrednije i najtalentovanije. Zasluge za uspešno realizovan projekat pripadaju svima koji su u njemu učestvovali – Organizacionom odboru, koordinatorima, predavačima, polaznicima, Operativnom timu, partnerima AcademIAA-e. Nije fraza ako kažem da su svi oni, a to je blizu 100 ljudi, doprineli da se i ove godine svi ponosimo AcademIAA-om.»

Tokom modula Mediji na AcademIAA, Sandra Dejanović iz Alma Quattro nam je ispričala svoju perspektivu o budućnosti OOH (out of home oglašavanja).

Sandra je pomenula i par bitnih trendova:

1. Urbanizacija – sve je veća naseljenost ljudi u gradovima i trend migracije iz sela u gradove.
2. Mobilnost – danas ljudi 70% vremena provode van kuće.
3. Digitalizacija – Dotakli smo se i teme DOOH (Digital Out of Home) i njegovog značaja na našem tržištu. Zbog visokih investicija, DOOH iako se razvija je i dalje slabiji u odnosu na klasičan OOH. Tačnije, odnos je 25:75 za OOH.
4. Tehnološki razvoj i inovacije

Kada se oglašavate na OOH, jako je bitno da poruka bude jednostavna jer je pažnja ljudi ograničena. Ali čak ni to nije začkoljica, no to da iako je jednostavna, poruka mora biti dobro povezana sa proizvodom. Primer za to je legendarna reklama Seke Sabljić koje se sećamo, ali nemamo pojma koju kafu su reklamirali.

Sa druge strane, tu je slogan “ili jesi ili nisi” koji je dovoljan da poveže ne samo sa potrebom, već i konkretnim brendom.

Klijenti često imaju specijalne zahteve, koji se ne odnose samo na lokaciju već i to s kim dele oglasni prostor. Npr: Proizvođači ekskluzivne robe, ako se radi o backlight scroll-u, ne žele da ga dele sa FMCG robom.

Zakon o oglašavanju takođe nalaže da se u blizini odbaništa, škola isl ne smeju reklamirati određeni proizvodi, tako da to automatski utiče na širinu izbora koja je dostupna pojedinačnom klijentu, a zavisno od njegove delatnosti i proizvoda.

Zanimljivo je da se u okviru city light-a ne sme koristiti muzika, jer to ometa mir stanara u blizini.

Alma Quattro, u okviru svoje firme, ima poseban sektor za inovacije i imali smo priliku da vidimo čime su se sve bavili prethodnih godina – mnogo su bolji klipovi no što bih ja to objasnila.

Zbog pomenute visoke cene, ovakvi formati se stavljaju samo na par lokacija u gradu. Sandra je pomenula da je od svega ovoga, najskuplji personalizovani softver koji njihov tim razvija za svaku kampanju.

Iako je TV nekada bio najmasovniji medij, danas je to OOH. Logika je jednostavna – imamo previše kanala i pažnja gledalaca je fragmentirana. Jednin način da se dopre do “svih” jeste da se pokrije lokacijski ruta njihovog kretanja (kao što je pomenuto 70% vremena provodimo napolju).

Mladi bi rekli, “mi ne gledamo u bilborde već u telefon”. Međutim, telefon je ličan. On je maltene postao deo nas. Kada vidimo oglase na telefonu dok listamo i čitamo željen sadržaj, mi ih automatski zatvaramo. Oglasi su toliko agresivni, da je Facebook razdvojio feed za prijatelje i ostalo.

Digitalne oglase, banere itd doživljavamo kao napad na nas same jer iskaču iz uređaja koji predstavlja deo naše ličnosti. Sa druge strane, tako ne percipiramo OOH.

To je jedan od faktora koji je doprineo da OOH beleži blagi rast na našem tržištu.

Ako niste znali ko održava naše autobuske stanice, to je Alma Quattro ekipa, a pogledajte i kako i koliko dugo to traje po stanici.

U okviru kreativnog modula na AcademIAA, predavanje nam je držala Svetlana Ćopić iz Scholz & Friends na kom je insistirala da grešimo.

Ko radi puno, greši puno. Ko ne radi uopšte, ne može ni da greši. Ali ne bilo kakve greške, treba da pravimo interesantne greške. Greške zbog kojih vredi grešiti.

Pričala nam je o tome kako nas sve čeka (jer smo na početku) period u kom ćemo se tražiti i pretvarati da smo neko drugi dok ne nađemo cipele koje odgovaraju. I da tek kada to prođemo, ćemo naučiti da ne treba da se pretvaramo da smo neko drugi. Treba da pogrešimo.

Isprva nećemo govoriti ne. Možda ćemo raditi kampanje koje nam se ne dopadaju za klijente koji nam nisu idealni. Ali kako prolazi vreme, naučićemo da kažemo ne. Treba da pogrešimo.

Dala nam je savet da prepoznamo pravu ideju. Svaka ideja koja je ravna linija, tj. za koju mislimo da je OK tokom celog procesa, verovatno nije prava. Prava ideja je ona zbog koje idemo iz ekstrema u ekstrem – oduševljenja do pokušaja samoubistva. Ilustrovala je to primerom kada je imala ideju za završavanje poslednjeg dela Stevana Stojanovića Mokranjca. Predložila je, ne nadajući se da će biti prihvaćena jer je previše luda, i znajući kakve sve probleme sa sobom njena realizacija nosi.

Dobra ideja je kada ti se ne mili jer znaš koliko te muka čeka, ali ipak moraš da je izvedeš jer ti ideja ne da mira. Nećeš moći da živiš sa sobom ako to ne zaživi.  

Sa nama je podelila i savet koji joj je Dragan Sakan dao a u vezi ljudi – “Što su veće planine, veće su i doline”. Treba gledati i tražiti najbolje u ljudima. Ravna linija je dosadna i nema šta da da.

Dobra ideja je često kao i genijalni ljudi. Teška za saradnju.

Prošle godine sam prvi put čula za Kaktus tako što sam uhodila Miljanin stori na Instagramu. Ove godine sam dobila priliku da je lično uhodim.

S obzirom da dugo nisam bila na nekoj konferenciji ili korporativnom događaju morala sam da se preslišam šta to sve beše podrazumeva.

Prvo – autfit mora biti profesionalan i udoban (nabaciš sako na bilo koju kombinaciju da bi izgledala iole ozbiljno) da se ne bih ucrvila nakon šest sati sedenja u farmerkama koje dižu dijafragmu.

Drugo – notes i olovka. Znam te, Ivana, pisaćeš čak i kada neko uzme vazduh između dve rečenice. Uvek sam bila od onih koji na fakultetskim predavanjima zapisuju sve sa Power Pointa čak i kada profesor kaže da se prezentacija može naći na sajtu.

Poslednje – banana. Realno, uvek si gladna.

Tema ovogodišnjeg festivala #Kaktus2017 je „Look sharp. Think sharp“. Vrištala sam od smeha kada sam videla da se na posteru lik češlja kaktusom i divila se toj genijalnoj ideji. Da ne pominjem činjenicu da se sam festival zove Kaktus, a moj nik na Instagramu je malikaktus. Mislim da nema potrebe da u opšte objašnjavam koliko me je ta sitnica oduševila.

Pošto sam bila prisutna na većini predavanja i definitivno na svakom nešto naučila, osetila sam potrebu da sve povežem u jednu celinu i da dokažem bitnost teme festivala. Agendu možete pogledati ovde i pročitati po nešto o svakom predavaču.

Uvodno predavanje držao je Paul Meates (Droga5 New York) koji je nakon predstavljanja firme u kojoj radi dao dva različita primera razvijanja ideje kroz više kreativnih etapa. Paul je više puta istakao koliko je strpljenje ključan faktor za izvršavanje i rešavanje bilo kog zadatka ili problema. Ovo predavanje je između ostalog držalo moju pažnju zato što je 15 minuta pričao o krofnama.

Na drugom predavanju su Maria Melkova i Tanja Tatomirović (Microsoft) predstavile važnost društvenih mreža ali ne samo za individualne korisnike već i za samu kompaniju. Savetovale su da pazimo šta kačimo na svoje profile pošto će to uvek biti indirektno povezivano sa kompanijom za koju radimo jer smo mi ipak njen predstavnik. Takođe, razgovarale su i o internim društvenim mrežama koje postoje u okviru određene kompanije i kako one mogu podstaći međusobno povezivanje, motivisanje i pozitivno nadmetanje zaposlenih.

Sledeće predavanje održao je Eoin Sherry (McCann Milan) na temu kreativnog razmišljanja. Istakao je da je vrlo tanka linija između toga da li kreativnost upravlja biznisom ili biznis vodi kreativnost. Podsetio nas je da su nas društvene mreže pretvorile u zavisnike o informacijama ali i da su iste te društvene mreže samo moderna verzija novinarstva. Istražiš, odabereš, podeliš. Mi imamo moć da stvorimo trend, mišljenje, da podstaknemo na akciju, ali isto tako imamo i odgovornost prema ovoj moći i načinu na koji može uticati na njene pratioce.

Miloš Aleksić (Direct Media) je govorio o percepcijama i načinima za njihovo upravljanje. Previše informacija koje nemaju preveliko značenje osim ukoliko nismo mi sami u njih uključeni dovodi nas do problema – šta zapamtiti? Na kompanijama je da svoje proizvode plasiraju na način koji će kanalisati percepcije svojih potrošača objašnjavajući im šta zapravo taj proizvod predstavlja, zašto da ga koriste i na koji način.

Poslednje predavanje prvog dana festivala održao je Folker Wrage (Wrage/Antwort Havas Zurich). Wrage je preneo svoje iskustvo o tome kako se izboriti sa onima koji nas sputavaju da napredujemo. Tačnije, how to deal with assholes. Ne posotji adekvatan prevod ove reči koji može na najbolji način preneti emociju koju osećam kada izgovorim reč „asshole“. Svakako je Wrage istakao značaj optimizma i dobrote u ljudima koje nikako ne smemo zanemariti ili potisnuti ako se nađemo u okruženju gde postoji jedan ili više assholes. Dao nam je brojne savete kako ih izbeći, identifikovati, a u krajnjem slučaju i ukazati našim nadređenima i kolegama da oni postoje. Ipak, statistički podatak koji je Wrage pronašao tvrdi da „each toxic employee wipes out the value of two superstars“.

Dan je zatvoren odličnom debatom u kojoj su kreativni direktori govorili o svojim dužnostima i odgovornostima, kreativnim idejama ali i o tome koliko je bitno da klijent ne sputava kreativce u svom poslu nego da im ukaže poverenje i ne postavlja (nerazumne) granice.

Drugi dan festivala započeo je radionicom (Ne)cenzurisano koju je držao Bojan Babić (Executive Group). Interesantno okruženje koje je odisalo pozitivnom energijom i sjajan predavač koji nas je navodio na rešenje zadataka koje nam je postavio. Trebalo je da timski osmislimo necenzurisanu kampanju za određene proizvode i usluge i da je nakon toga cenzurišemo toliko da klijentu bude prihvatljiva.

Nakon pauze usledilo je predavanje Alemsaha Ozturka (4129 Grey EMEA Turkey) i moram priznati da je na mene ostavilo najveći utisak. Predstavio nam je svoju kompaniju koja je zasnovana na jedinstvenom konceptu koji podstiče zaposlene na zajedništvo, kreativnost i samim tim veću produktivnost. Najviše je istakao važnost sreće ali ne samo u životu nego i u poslovanju. Potrebno je identifikovati šta je to sreća za određenu kompaniju i na koji način se može njome upravljati.

Zaključujem da me je ove godine Kaktus naučio da verujem u sebe, u dobrotu, u ljude, u ideju i u Vreme jer će mi upravo ono omogućiti da se ta ideja razvije ukoliko joj posvetim dovoljno pažnje. Ne dozvoli da te posustajanje, toksični ljudi i konstantni padovi sputaju u ostvarenju te ideje, već istraj za bolje sutra i jačeg sebe.

Nego, da se vratimo na temu festivala – Look sharp. Think sharp. Šta to znači?

Po meni ova izjava govori o značaju prvog utiska, jedinstvenosti, trezvenog razmišljanja, kreativnosti, razmišljanja van zone komfora i bez granica, iskazivanja individualnosti ali i međusobnog iskrenog povezivanja. Upravo ovi pojmovi su bili obuhvaćeni predavanjima ovogodišnjeg Kaktusa. Stvar je u tome što je sve ovo, pa i naziv festivala i njegova tema, isključivo stvar lične percepcije.

Zato je možda bolje napisati: „Look sharp. Think sharp.“ Šta to TEBI znači?

Ok, vreme je za prokrastinaciju, previše sam naučila za samo dva dana.

Napomena: slike preuzete sa Kaktus FB stranice.